Još 1987. godine je postignut sporazum izeđu susednih država- Turske i Sirije, koje dele reku Eufrat. Dogovorom je ustanovljeno da deo vode koji dopire iz Turske rekom Eufrat u Siriju treba da bude 500 kubnih metara po sekundi.
Rekom Eufrat predstavlja osnovni izvor kako vodosnabdevanja u regionu Džezire, tako i energiju iz koje se turbinama prevodi u električnu energiju. U ovoj regiji se procenjuje da živi oko dva i po miliona ljudi.
Ovih dana je ustanovljeno da dotok vode nije čak ni 200 kubnih metara po sekundi i da je nivo reke Eufrat u Rožavi (Severno-istočna Sirija) opao za čak pet metara što se nikada do sad nije desilo.
Uskraćivanje vode je vid presije koji za posledicu pored nedostatka pijaće vode, utiče i na vodosnabdevanje useva što rezultira nedostatkom hrane za ljude koji žive u toj regiji i dovodi do kolapsa dotoka struje.
Voda, hrana i struja nisu luksuz već egzistencijalne potrebe.
Namerno uskraćivanje resursa i osnovnih potreba za opstanak nema opravdanje.