Jedan od glavnih stubova i principa Revolucije u Rožavi je komunalna ekonomija, zasnovana na ekološkoj industriji i zadrugama.
Zadruge su usko povezane sa komunom u svom kvartu ili selu, ali takođe ljudi iz različitih komuna ili sela mogu formirati zajedničku zadrugu. Ova veza pospešuje rad zadruge za potrebe lokalnog stanovništva. Većina zadruga u Rožavi su poljoprivredne zadruge, koje proizvode žitarice, voće i povrće, ali ima i stočarskih zadruga, kao i onih koji obuhvataju razne sektore proizvodnje i usluga: pekare, restorani, frizerski saloni, proizvodnja i prodaja odeće, tkanje i šivenje, proizvodnja soli i struje. Tehnički zahtevnija proizvodnja i dalje nailazi na ozbiljne poteškoće, pre svega zbog strogog embarga (nemogućnosti nabavke potrebnih delova, alata i mašina) i neprekidnog ratnog stanja u kojem se društvo u Rožavi nalazi. Takođe je interesantno istaći da postoje i isključivo ženske zadruge u sklopu autonomne ženske ekonomije (aboriya jin).
Sa obzirom na to da je rat u Siriji označio potpuni raspad do tada postojeće ekonomije te zemlje, u okviru koje je ekonomija Rožave bila uglavnom svedena na proizvodnju žita i pamuka, što je dovelo do problema monokulture (kao na primer u Vojvodini). Jedan od ciljeva zadružne ekonomije je da tu situaciju promeni. Zato se zadruge pozivaju da sade žita samo koliko im je potrebno, a da se više fokusiraju na proizvodnju povrća i voća, čega je i dalje manjak u Rožavi. Radi se i na otvaranju zadružnih pijaca (bez preprodavaca koji dižu cene), gde zadruge mogu prodati svoje sveže proizvode u slučaju viška proizvodnje.
Koji su principi rada zadruge?
U zadruzi su sredstva za proizvodnju zajednička, tj. kolektivno su vlasništvo svih članova zadruge, a odluke o radu zadruge članovi donose kolektivno, putem direktne demokratije na svojim zborovima. Ljudi u zadruzi sarađuju i imaju zajedničke interese, umesto da se takmiče međusobno. Cilj zadruge je ispunjenje osnovnih potreba lokalne zajednice i da pri tome ni jedna aktivnost zadruge ne sme da narušava prirodnu životnu sredinu. U svom svakodnevnom životu i radu članovi zadruge treba da se bore na efikasan način kako protiv feudalnog i kapitalističkog mentaliteta, tako i protiv seksizma i patrijarhata. Podela rada je ravnopravna kako bi smanjila teret nametnut ženama. Zadruge podržavaju aktivno učešće žena u društvenom i ekonomskom životu zajednice.
U zadruge se ne učlanjuju pojedinci nego cele porodice, zato svaki član gotovo uvek podrazumeva jednu celu porodicu. Generalni zbor (skupština) u svakoj zadruzi se organizuje najmanje jednom u tri meseca, a mnoge zadruge praktikuju nedeljne sastanke radi osvrta na svoj rad.
Kako opstaju zadruge?
U zadrugama se prihodi raspodeljuju tako da 5 % ukupne zarade ide za sindikat svih zadruga, 25% ostaje u zajedničkoj kasi svake zadruge, za buduća ulaganja, troškove i razvoj. Članovi mogu sami da odluče na zboru šta će se raditi sa preostalih 70%. Obično ovaj ostatak bude podeljen među članovima. Pri tome, neke zadruge dele podjednako svim članovima (porodicama), a neke mogu odlučiti da raspodelu vrše prema potrebi. Tako će na primer porodica sa petoro dece dobiti malo veći deo zarade od porodice sa dvoje dece. Gore navedena podela i brojke nisu nepromenljive, u zavisnosti od situacije raspodela može biti i drugačija (na primer u godini veoma loše žetve). Jedini princip kojeg se trebaju svi držati se odnosi na 5% zarade koja se daje u sindikat. Taj procenat može da bude manji, ali nikako veći, radi očuvanja autonomije.
Zadruge u Rožavi se naravno ne razvijaju sve jednako, neke su bolje organizovane, neke slabije, zavisi i od okolnosti, ali najviše od posvećenosti i volje njihovih članova. Za sada proizvodnja koja dolazi samo iz zadruga ne može da pokrije sve potrebe stanovništva, pa je pređašnji klasičan način proizvodnje i dalje prisutan. Pored vojnih napada i okupacije, fašistička turska država vodi rat i putem kontrole vode, što dovodi do nedostatka iste, dakle poteškoće su mnogobrojne.
Koja je uloga ekonomskog komiteta u radu zadruga?
Ekonomski komitet nadzire poštovanje ideoloških principa u radu zadruga , i pazi na to da isti ne padnu vremenom u zaborav. Ovaj komitet pomaže osnivanje i rad novih zadruga, organizuje edukativne tečajeve, daje svoj doprinos u rešavanju problema vode, struje, u nabavci semena i sl. Krajnji cilj je da zadruge postanu nezavisne i samoodržive u svom radu, ne oslanjajući se ninakakvu spoljašnju podršku.
Da li je moguće da model združene ekonomije bude put ka revoluciji i oruđe u borbi protiv kapitalizma?
Ovakav model ekonomije se suprotno kapitalističkoj logici ne bazira na eksploataciji svojih članova već vrednuje svaku jedinku zasebno, a sredstva za proizvodnju i zarada su zajednička. Broj pravih zadruga sa ovim principom, koje nisu integrisane u kapitalističku proizvodnju na svetu je mali. U prilog tome svedoči i činjenica da su na teritorijama bivše Jugoslavije prvenstveno uništavane i privatizovane upravo zadruge, samoorganizovanje i samoupravljanje.
Prelazak na zadružnu ekonomiju sam po sebi neće doneti revoluciju, ali ovaj model organizovanja društva priprema teren za veća gibanja i procvate koji tek slede. U vremenu iščekivanja i nesigurnosti bitno je zaključiti da se politikom bavimo i kad se udružimo i uzmemo motke u ruke.
Izvor: