SEKVENCA
Umetnica u haljini sedi na stolici u centru galerije. Posetioci se pozivaju da odseku komad suknje i ponesu ga sa sobom. Oni takođe uzimaju i primerak teksta. Umetnica će završiti performans tek kada čitava haljina nestane.
UMETNIČKI PRISTUP
Posesivni instinkt, želja za posedovanjem i predstava o poricanju pristune u individualnom i kolektivnom sećanju konstantno nas guraju ka pustošenjima, pljačkama i pregovaračkim politikama. Pritom je društvo uvučeno u etnocentrično, rasističko i diskriminatorno postojanje. Moći rođene na ovaj način, ukorenjene
iza njihovih granica osmišljenih da održe sopstveno postojanje i dominaciju, koriste svako raspoloživo sredstvo da favorizuju njihovu fašističku viziju. Ovo uključuje koncepte nacija, religija, jedinstvenih identiteta. Kroz ratove oni postavljaju granice na zaplenjenim zemljama i ponovo ih dele kao tortu. Uz to
nacionalne države grade svoju moć i dominaciju.
Cilj nacionalnih država je kreiranje monističke vizije veštačkog društva sačinjenog od kontrolisanih i poslušnih pojedinaca. U podeljenim zemljama, sve mačo sile mogu izvesti sličan manevar u okviru svojih zona uticaja i stvoriti manipulativno društvo poslušnih i iskoristivih spavača. Nacionalizam je najopasnija tendencija u ovakvom društvu. Mačo mentalitet odbija sve što ne korespondira sa njim. On diskriminiše sve ljude na zemjama koje je prisvojio, eksploatiše ih i stvara hijerarhiju klasa i etničkih grupa. Baš kao što je i kolonijalna Francuska činila alžirskom narodu. Baš kao i Španci, Britanci koji su prisvojili zemlje domorodačkog stanovništva Amerike, kolonijalizovali ih i porobili kroz diskriminaciju njihovih etničkih grupa, njihovog jezika, njihovih verovanja, njihovog načina života. Nedavno, Sjedinjene Američke Države su pokušale da učine to isto sa arapskim narodom putem rata u Iraku… Istorija je puna ovakvih primera.
Svi narodi, svaki pojedinačni potlačeni identitet je bio podvrgnut ovakvoj pokoravajućoj politici na sopstvenoj okupiranoj zemlji. I sa svakim pokušajem zahtevanja svojih prava oni su bivali manipulisani, podeljeni, terorisani. Kao da su oni pravi kriminalci, prozvani su teroristima, ubijani su, zatvarani.
Osvajači sprovode svoju politiku u tako nečujnom maniru da čak i populacije o kojima se radi ponekad bivaju ubeđene da čitav mehanizam radi u legitimnim okvirima i da je državna uprava pravi vlasnik zemalja koje su pravično kolonijalizovali. Da li su vreme i zaborav pravi lek za sve bolesti? Mnogo kasnije
svi će zaboraviti kome je pripadalo zaplenjeno nasleđe i borbe legitimnih naslednika će se smatrati aktovima terorizma sprovedenih protiv marša istorije.
Ipak, moguće je mirno kombinovati pojedine identitete, život i zajedničku istoriju. Ovo je poznato kao autonomija i prepoznavanje različitosti.
Gledanjem kroz ovu prizmu, možemo se zapitati sledeće:
-Ko su pravi vlasnici kurdskih zemalja deljenih stotinama godina između Irana, Iraka, Sirije i Turske snagama raskomadanog Otomanskog Carstva?
-Kome zaista pripadaju ovi raskomadani delovi haljine, ovi delovi prekriveni zabranjenim jezicima koji predstavljaju jedan od četiri dela Kurdistana podeljenog među okupatorima?
-Zar odstranjeni delovi haljine koju umetnica legitimno nosi ne pripadaju njoj? Da li su pravi vlasnici posetioci koji su prisvojili deo odsecajući koliko im snaga i ambicije dozvole?
-Da li iko može poreći da je ova haljina, ma koliko njen integritet bio narušen,i dalje jeste haljina?
-Da li je moguće poreći stvarnost mogućnosti rehabilitacije ponovnim sastavljanjem svih njenih delova?
Da li će predmet opet postati haljina?
– Zapravo, ko je legitimni vlasnik ove haljine?
ZEHRINA PITANJA POSETIOCIMA KOJI UČESTVUJU U PERFORMANSU:
-Da li deo koji ste odsekli sa haljine koju ja nosim od sada pripada vama?
-Za nekoliko godina, da li ćete moći da ubedite nekog drugog da je taj deo koji sada vi posedujete nekada bio deo haljine?
-Čak iako uspete, da li ćete moći da opišete haljinu toliko dobro da to odgovara stvarnosti?
-Uzimanjem ovog dela, vi ste otrgli deo mene. Sada kad ga posedujete sa pridodatim značenjima, da li ono zaista pripada vama?
-Dali ste novo značenje ovom delu tkanine bez određenog oblika i sada ga posedujete. Stavićete ga u vaš džep ili ćete od njega napraviti dekoraciju kod kuće. Sada će postojati u novim okvirima koje vi birate, sa novim opisom koji ćete vi načiniti. Ipak, pitam vas: da li će išta od toga promeniti realnost i poništiti činjenicu da je to deo tkanine koji ste vi odsekli sa haljine?
-Uzeli ste deo nečega što je moje. Da li ja više nisam ista?
-Moj deo sada pripada vama, nemam li ja više pravo da kažem da sam ja i dalje ja?
-Trebali sada da postojim isključivo kroz vaše opise i uz vašu dozvolu?
-U šta se moje pravo postojanje pretvorilo?
-Sa delom mene u vašim rukama, da li sam ja postala vi?
-Da li vi zaista imate pravo da me kidate, da prisvajate delove mene i tvrdite da imate pravo nada mnom?